O школи

Историјат и развој школе

Скореновац се налази на крајњем југу Баната у општини Ковин. Лежи на ивици лесне терасе широко окренут према Дунаву. Скореновац се први пут помиње 1412. године под називом Сзкроноветз (Скроновец). На овом простору ново насеље настаје 1887. године досељавањем (преко Ђурђева 1883 – 1886.) секељских Мађара из Буковине – Ердеља, по чему је ново насеље добило и име: Сзéкелyкеве (Секељкеве), које од 1922. године носи назив Скореновац.

Скореновац има 2.500 становника, велику већину чине Мађари (Секуљци – секељски Мађари), Срби и Бугари (Палћени – етничка група).

Скореновац је лепо уређено село са потребном инфраструктуром и објектима за задовољавање потреба грађана у области здравства, образовања, културе, дечије заштите, спорта и тако даље. Становништво се углавном бави пољопривредом, услужним делатностима, а мањи број је запослен у локалним и околним фирмама, фабрикама.

Истовремено са оснивањем Скореновца 1887. године изграђена је школска зграда од дрвета са два одељења (привремени смештај). Важно је истаћи да од самог почетка рада школе са децом су радили дипломирани учитељи Мишел Јанош (први) и Штајнер Јанош. Следеће 1888. године отпочела је градња нове школске зграде у центру насеља од чврстог материјала (4 учионице и 4 учитељска стана), а завршена је 1889. године. Исте године школа као шесторазредна, уврштена је у ред државних школа са мађарским наставним језиком. За првог управника постављен је Штајнер Јанош. Тада су стигле и две учитељице, Милер Отилија и Шомођи Етелка.  Пољопривредна продужна школа под истом управом отворена је 1901. године и  добила је 10 јутара обрадиве земље ради реализације праксе ученика. Доградња школске зграде и учитељских станова одвијала се 1902., 1904. и 1907. године када је већ било потребно 10 учитеља за обављање васпитно – образовног рада за уписаних 575 ученика. У оквиру школе забавиште је отпочело са радом 1906. године, а зграда забавишта је сазидана 1907. године са две учионице и станом за васпитача.

Српска и немачка одељења отворена су школске 1920 / 1921. године од првог до четвртог разреда. Немачка одељења су укинута 1927. године.

Школа је имала своја истурена одељења у Скореновачком Риту почев од септембра 1945. године. Настава је организована у једној конфискованој немачкој кући на мађарском, а касније на српском језику од првог до четвртог разреда.

Стручна школа за ученике у индустрији и занатству почела је са радом 3. фебруара 1947. године. Управник ове школе био је Нађ Балинт, а иста је радила до краја 1951. године, када је угашена.

Укидањем више народне школе (5. и 6. разреди), организована је јула 1948. године непотпуна гимназија, што одговара данашњим разредима од 5. до 8. . За директора ове школе постављен је Калман Чехак. Већ августа 1955. године укида се непотпуна гимназија и нижа народна школа и формира се јединствена осмогодишња основна школа чији директор такође постаје Калман Чехак. У основној школи, школске 1955/56. године  радило је 13 учитеља и наставника. Било је уписано 884 ученика (највећи број ученика у једној школској години у историји постојања школе).

Настава се одвијала на мађарском језику, док се српски као државни језик учио од забавишта. У једном неподељеном одељењу настава се одвијала на српском језику од 1. до 4. разреда.

На прочељу старе школске зграде постављена је 22.јуна 1958. године спомен плоча посвећена бившем ученику ове школе Жарку Зрењанину – Учи. Школа од тада носи име овог народног хероја.

У оквиру програма за обележавање 100. годишњице постојања Скореновца донетог 1976. године у делу инвестиција најзначајнија је била изградња новог школског објекта. Концепцијски приступ овој инвестицији били су захтеви да се створе просторни услови за обједињавање сродних области (које би се међусобно допуњавале), као што су образовање, дечија заштита, култура и физичка култура. Тако би школа постала центар за васпитно – образовне, културне и спортске активности деце, омладине и одраслих у месној заједници. Припреме за изградњу започете су 5. јануара 1977. године, да би се 22.децембра 1979. године положио камен темељац за нови објекат. Камен темељац је положио доктор Миленко Николић, секретар за образовање и културу Војводине. Финансијска средства су обезбеђена од Покрајинске заједнице за опште образовање, за дечију заштиту, за физичку културу и културу, у мањем износу од општине Ковин, а Месна заједница оствареним средствима путем месног самодоприноса десет наредних година отплаћивала је она средства, која су добијена у виду кредита, а било је и неповратних средстава. Објекат је завршен и свечано отварање нове школе било је 2. октобра 1982. године. Зграду на употребу предао је Живко Пуцаревић, тадашњи секретар Заједнице за опште образовање Војводине.

Нова школска зграда има 2.626 м2, изграђена је на површини од 12.000 м2. Унутрашња организација простора задовољава кабинетски систем рада са припремним одељењима и матичним учионицама за ниже разреде. Померањем покретних зидова добија се велики хол за школске и културне програме, концерте, изложбе, итд. Фискултурна сала је такмичарских димензија, осим за рукомет, има трибину – гледалиште са 250 места и вишенаменски се користи поред наставе за потребе спортских клубова, за свечане академије, позоришне представе, смотре, итд. Иза сале су отворени терени за мале спортове. Зграда располаже  библиотеком, школском кухињом – трпезаријом и летњом позорницом. Посебно крило зграде је намењена за децу предшколског узраста – млађа и старија група.

Школски простор и постојећа опрема омогућавају примене савремене наставне технологије и организације рада.

Школа у периоду од октобра 1981. године до августа 1990. године свој годишњи план и програм остварила је самостално и у оквиру Радне организације за основно васпитање и образовање «Димитрије Георгијевић – Старик» са седиштем у Ковину, у којем су биле и осталих 8 основних школа у општини Ковин, а директор исте је био Иштван Сабљов у два мандата. У оквиру радне организације обједињавани су инвестиционе активности (изградња, доградња и опремање школског простора), правни и књиговодствени послови, стручно усавршавање наставника, кадровска питања – стручна заступљеност наставе, координација рада стручних актива, рада школских педагога и психолога, организовање кампова за обдарену децу у појединим областима у објектима школе у природи на Чардаку – Делиблатски песак.

1988. године међу првим школама у општини Ковин опремљен је кабинет за информатику са 15 рачунара (покрајински пројекат), а 1996. године постављају се персонални рачунари уместо постојећих и поред наставе Основе информатике, као изборног предмета, организује се обука наставника за рад на рачунару.

Одређени број наставника школе средином деведесетих година са уважавањем прихвата и примењује нове методе рада у настави (полупрограмирана настава, групни рад са ученицима, итд.) користећи савремена наставна средства. Постижу се запажени резултати у раду са децом, држе се огледни часови у присуству просветних радника из других школа. Школа својом унутрашњом организацијом васпитно-образовног рада и ваннаставних активности, својим укупним естетским изгледом, опремљеношћу и завидном хигијеном је призната и уважавана од стране представника Министарства просвете, уже и шире околине. Школске 1988/89. године у оквиру акције САЧУВАЊА И РАЗВИЈАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ под насловом «Тражимо најлепшу школу» ова школа је освојила престижно друго место у Војводини.

Опредељење колектива школе протеклих година  било је да својим радом и применом савремених наставних технологија и метода рада у реализацији плана и програма, као и  кроз ваннаставне активности и изборне предмете пружа могућност ученицима за самоопредељење према сопственом интересовању да у оквиру развијања сарадње са друштвеном средином и друштвима у области културе и физичке културе постигне жељени ниво и статус, да уместо сеоске школе буде школа у селу. Школа остварује добру сарадњу са суседним школама и има међународну сарадњу са основном школом из Рацкеве (Српски Ковин – Република Мађарска) од 1996. године.  Ваља напоменути да успостављање сарадње са школом има своје историјске корене, наиме преци становника Рацкеве били су некадашњи становници Ковина (Кевевара) који су под вођством Патријарха Арсенија Чарнојевића напустили ове просторе,  обрели се на острву Чепел и основали насеље Рацкеве у близини Будимпеште.

У раду школе деценијама су присутна два крупна проблема. Први је недостатак стручног кадра, посебно у предметној настави (бивши ученици ове школе, њих 78, протеклих деценија стекли дипломе просветне струке) и перманентно опадање броја ученика од 1956. године.

Кретање броја ученика

bruc

Ученици школе редовно учествују на такмичењима и смотрама. Запажене резултате постижу у области матерњег језика (мађарски језик) на домаћим и међународним такмичењима, у музичком стваралаштву, познавању саобраћаја, одбрани и заштити,  стоном тенису – златна медаља на Школској олимпијади у Зајечару 2004. године и на Купу толеранције 2006., итд.

Имајући у виду да ученици школе изучавају 4  језика (мађарски, српски, немачки, енглески) школске 2005/2006. године школа се јавља на заједнички конкурс Министарства просвете Републике Србије и Светске банке и добија  средства за опремање језичке лабораторије у оквиру Школског развојног планирања.

Школа је протеклих година непосредно  учествовала у реализацији смотре музичког стваралаштва ученика (покрајинска), такмичења у атлетици (општинско, регионално), Јужнобанатске смотре КУД, обележавању 120. годишњице досељавање Секељана на ове просторе, у организацији већ традиционалне манифестације «Скореновачке летње вечери», итд. Значајно је допринела обнови сеоске библиотеке која је том приликом добила име великана мађарске књижевности «Тамаши Арон». Учествовала је у реализацији пројекта спортско-рекреативног центра у оквиру пројекта Зелена Србија,  организовала  Божићне концерте у сарадњи са Средњом музичком школом из Панчева и са деканом – свештеником месне Римокатоличке цркве, итд.

Дана 27. јануара традиционално се обележава Дан Светог Саве а Дан школе се слави последњег викенда у мају. Најбоље ученике школа награђује на посебној свечаности (Ballagás) која се организује поводом завршетка школске године за 8. разред. Тада се награде уручују  ученику генерације, затим ученицима који су постигли значајан резултат на неком такмичењу високог ранга, као и ученицима добитницима Вукове дипломе.

Личности – ученици и наставници ове школе
који су се афирмисали, односно значајно допринели афирмацији школе

ЂУЛА САБАДКА
Учитељ, дугогодишњи директор школе, аутор издања Историјата Скореновца, Скореновац

Мсрг. ТАМАШ ЈУНГ
Бискуп, Апостолски администратор Баната, Зрењанин

Проф. Др. КАЛМАН ЧЕХАК
Филозофски факултет, редовни професор и дугогодишњи директор Института за историју, научна истраживања – публикације, Нови Сад

Прим. Др. Сци Мед. ТЕРЕЗИЈА МАКСИМОВИЋ  - УРБАН
Доктор медицинских наука, Специјалиста  педијатрије,  алерголог, клинички имунолог, Болница Драгиша Мићовић   Београд

БАЛИНТ НАЂ
Учитељ, директор школе, оснивач познате Скореновачке школе проблемског шаха, Скореновац

МАРИЈА НАЂ   - РАДЕНКОВИЋ
Наставница мађарског језика, Интернационални мајстор и државна првакиња у шаху, Скореновац

ТАМАШ СОФРАН
Наставник биологије и физичке културе, директор школе, прегалац у културу, први уредник локалног листа «Игаз Сзó» (Игаз со – Истинита реч) и уредник програма на мађарском језику Радио Ковина, Скореновац   

ИШТВАН САБЉОВ
ликовни педагог, дугогодишњи директор школе, помоћник секретара Покрајинске заједнице за опште  образовање. Дао је значајан допринос развоју школе,  унапређивању васпитно – образовног рада и афирмацији школе, носилац је више пројеката у области ликовног стваралаштва, Скореновац  

Проф.др. АЛБЕРТ ЗОЛНАИ
Доктор хемијских наука, Учитељски факултет, Суботица

Др. КАТАЛИН ФАЗЕКАШ
Доктор мађарског језика и књижевности, Министарство Просвете, Нови сад

АНТАЛ КОВАЧ
Наставник, дугогодишњи директор школе. Дао је значајан допринос развоју школе, био је директор школе када се градила нова школска зграда

ЛАСЛО ПЕТЕР
Факултет примењених уметности, графичар, аниматор, афирмисани уметник, Будимпешта (Р.Мађарска)

ЛАСЛО ГЕБЕР
Факултет политичких наука, уредник културног програма Радио Новог Сада на мађарском језику,  песник, објављене две збирке песама, Нови Сад

ФЕРЕНЦ МАЂАР
информатичар, инжењер-истраживач Софтверске технолошке лабораторије «Нокиа Центар» Финска, Р. Мађарска

Ученици, наставници и мештани села поносе се нашом школом, зато се трудимо  да школу опремимо најсавременијим наставним средствима како би настава у њој била што успешнија и привлачнија за ученике. Мислимо да у томе и успевамо.

Монографију писао:
Иштван Сабљов
                                    


Штампа